SUTOR, NE ULTRA CREPIDAM ("OBUĆARU, DRŽI SE CIPELA")

Dimitar Anakiev

SUTOR, NE ULTRA CREPIDAM („OBUĆARU, DRŽI SE CIPELA“)

Nedavno sam, pretražujući internet, naleteo na tekst iz 2013. koji komenteriše moj haiku. Reč je o tekstu Roberta Vilsona „Leptir u teniskama – šta jeste a šta nije haiku“, koji u sažetom izdanju ima 8795 reči. Ovaj tekst preneo je i obskurni srpski haiku portal „Haiku stvarnost“. Moram priznati da ne čitam američku haiku literaturu. Zato u odgovoru kasnim pet godina. Tekst je napisao urednik tada veoma popularnog haiku fanzina Simply Haiku (Jednostavno haiku), pomenuti Robert Vilson, koga sam upoznao ranije po agresivnim upadima na moj internetni Haiku MasterClass (HMC). Tada je članovima HMC tvrdio da ja ne znam šta je haiku i nudio svoja znanja. Pogledajmo dakle kakva su ta znanja: prvo moj haiku, zatim njegova „stručna“ ocena.

Neandertalac
bombarduje Avganistan nazad
u kameno doba

- - -Dimitar Anakiev (2001)*

Prvo objavljivanje: Casa della Poesia, Baronissi, Italy, 2001

Balkanski pesnik Dimitar Anakiev naziva gornju pesmu haikuom. Ona je nepotpuna rečenica, anti-ratna kleveta koja koristi trostihovnu formu koja vizuelno liči na haiku. Osim vizuelne sličnosti, Anakieva pesma nema ničeg zajedničkog sa hokuima koje su pisali Macuo Bašo, Josa Buson i Kobajaši Isa. Ona je subjektivna, ostavlja malo za tumačenje, ne pominje prirodu i nema nikakve veze sa zokom koju je Bašo smatrao od suštinskog značaja za ovaj žanr. Umesto korišćenja estetskih stilova (sredstava) i dolaženja do viška značenja kako bi svaki čitalac mogao da je različito tumači, Anakiev daje tupu, pristrasnu političku izjavu, buncajući: „Neandertalac bombarduje Avganistan nazad u kameno doba“. Pesma je senrju, nije haiku, a to je razlika koju malo ko u međunarodnim haiku krugovima razume.
(Robert Vilson)**

Pođimo redom, tvrdnju po tvrdnju:

1.Moj zapis dakle, kaže Vilson, nije haiku (pesma) već „nepotpuna rečenica“: Kakvog smisla ima kvalifikacija o „nepotpunoj rečenici“? Da li bi za poeziju bilo bolje da je „rečenica potpuna“? Očito, u pitanju je čisto lupetanje, napad radi napada.

2.Moj gornji zapis, tvrdi dalje Vilson, je „anti-ratna kletva“: Međutim, i kada bi bio samo „kletva“ protiv rata (a ne poezija) to bi opravdalo postojanje ove pesme koja bi u humanističkom smislu (dakle i poetskom) imala veću vrednost od epigonskih „pesama“ Roberta Vilsona. Međutim, kada bi pisao samo jednosmernu kletvu, verovatno bi je zapisao ovako:

Džordžu Bušu, o,
ti kopile - beži iz
Afganistana.

Umesto jednosmernog iskaza ja sam međutim zapisao prilično komplikovanu sliku, koja je očito bila preteška za Vilsonov jednostavni um, pa nije mogao da nazre njen dublji smisao, i zato ju je napao.

3.Moj gornji zapis, isto tvrdi Vilson, „nema ništa zajedničko sa ´hokkuima´ koje su pisali...“ Kako razumeti ovu nedoslednost: prvo govori o haiku a sad skače na hokku? Da li veliki urednik jednostavnog uma ne razlikuje haiku od hokku?

4.Moja pesma je „subjektivna“ (sic!) nastavlja Vilson svoj diletantski pohod po haiku poeziji: A koja to pesma nije subjektivna?U istom tekstu, u prethodnom paragrafu koji nisam citirao, Vilson kaže „Bašovi haiku su pshološke skice, ali Bašo nije subjektivni pesnik“. Dakle Bašoove psihološke skice su objektivne?! Ne samo da Vilson ima problema sa opštim obrazovanjem, ne poznaje smisao pojmova koje koristi a još manje njihovu logičku upotrebu, već svoje besmislice pretvara u poetske dogme. Ko će tim dogmama slediti, drugo je pitanje. Kod nas kažu „svaki doktor ima svoje paciente“.

5.Moj zapis „ostavlja malo mesta za tumačenje“: Vilson ovde ponavlja, na drugi način, prethodnu tvrdnju o „kletvi“. On ne ume da objasni složenu strukturu pesme a ne može da prodre do metaforičnog značenje. Metaforička značenja dostupna su pesnicima i ljudima sa pesničkim talentom, a Vilson nema pesničkog talenta i nema šta da kaže, a želeo bi. Zato je prinuđen da pljuje po pesnicima, da bi sebe uzdigao iznad pesnika.

6.Moj zapis „ne pominje prirodu“ (sic!): zanimljivo je da tako veliki „stručnjak“ čiji tekstovi su puni japanskih citata, ne ume da pronađe prirodu u mojoj pesmi. Ne samo da nema pesnički talenat da pronikne u metaforičko značenje, već ne poznaje ni tehniku pisanja haikua. I bez svega toga može se biti američki haiku urednik i imati sledbenike na Balkanu! Dakle da objasnim: priroda se u haiku pokazuje preko ritma godišnjih doba, a nju simbolički izražava „kigo“, reč koja ukazuje na doba godine. Ima mnogo vrsta "kigoa" koji su klasifikovani u posebnoj knjizi "kigoa" (leksikonu) koji se zove „saiđiki“ (saijiki). Ova knjiga, saiđiki, razvrstava "kigoe" u različite sekcije, kao što su: nebo, zemlja, biljke, životinje... pa tako i sekcija „čovečiji život“. U ovoj sekciji nađemo na primer reč „pivo“ koji označava leto, dok „grejana rakija“ označava zimu. S obzirom da je invazija Amerike na Afganistan počela 7.Oktobra, ona jasno označava godišnje doba - jesen. Dakle, moja pesma ima "kigo", u njoj je ritam prirode prisutan, jedino što Vilson nije dovoljno stručan da to vidi.

7.Moja pesma, dalje kaže Vilson, „nema nikakve veze sa 'zokom'...od suštinskog značanja za ovaj žanr“. Mistični termin „zoka“ upotrebljen je ovde da zbuni one koji ne znaju šta ta reč na japanskom znači. U stvari ova reč označava „prolaznost života“ tj. „ništa nije večito“ ili čak na grčkom „panta rei“ (sve teče, sve se menja). Teško je objasniti skučenost uma koji u slici bombardovanja – opšte destrukcije – ne vidi nestalnost ovog sveta. Međutim, videli smo da Vilson ne može da vidi ni metaforičko značenje ove pesme, a ne može ni da uoči „kigo“ pa je logično da ne vidi ni „zoku“. Ono što još više zabrinjava, to je da on haiku smatra „žanrom“, to je u Americi raširena „moda“. Da li je sonet žanr ili poetska forma? Da li je katren žanr ili poetska forma? Da li je roman žanr ili literarna forma? Kratka priča? Itd. Ovom kritikom u celini se je Robert Vilson predstavio kao literarni analfabeta, čovek suženih vidika i svesti koji zloupotrebljava poeziju kao taoca svojeg egoizma.

8.Na kraju još tvrdnja, velikog poznavaoca Roberta Vilsona, da je moja pesma "senryu" a ne haiku. Posle svih promašaja u ocenama bilo bi izlišno očekivati da je ova trvdnja tačna. Ipak ću vrlo sažeto ukazati na razlike između senryu i haiku. Senryu je baziran u intelektu, on je neka vrsta duhovite pošalice, dok je haiku emocionalna pesma sa metafizičkom dimenzijom. Koliko plitki morate biti pa da sliku bombardovanja smatrate "duhovitom pošalicom"?

Kritika koju mi je uputio Robert Vilson tipična je za mediokritetsko stanje duha u američkom haiku nastalo tokom Hladnog rata, a koje je skoro u potpunosti uspelo da uništi entuzijazam i tekovine velikih pesnika „Bit generacije“. Uništavanje forme i zatvaranje haikua u uzak kulturni okvir je glavna osobina savremenog američkog haikua u kojem danas nema ni jednog od nacionalno značajnih pesnika. Kritika Roberta Vilsona moje pesme podsetila me je na kritike Jerneja Kopitara koje u 19. veku uputio pesniku France Prešernu. Prešern mu je odgovorio „Drži se ti cipela“ („Kopitar“ na slovenačkom znači „obućar“) aludirajući na staru latinsku izreku. Bolji savet nije moguće ni danas dati mnogim „stručnjacima“ za haiku.


FUSNOTE:

(*)
Pesma je u originalu napisana na engleskom; gornji "copy-paste" prevod na srpski učinala je Saša Vašić, urednica portala Haiku stvarnost. Verovatno bi isto tako preveo i Google Translate. Sa malo prevodilačkog talenta i truda pesmu je moguće prevesti na srpskih 5-7-5 slogova iako u njoj ima čak dve strane reči. Evo 5-7-5 verzije:

Bombe!U doba
kameno Avganistan
vrati Sapiens.

(Neandertalac je samo jedno od lokalnih imena Homo Sapiensa)

Neanderthal man
bombing Afghanistan back
to the Stone Age
- - - Dimitar Anakiev


(**)Balkan poet, Dimitar Anakiev, calls the above poem a haiku. It is an incomplete sentence, an anti-war diatribe utilizing a three-line format that resembles a haiku visually. Apart from its visual similarity, Anakiev's poem is the antithesis of hokku composed by Matsuo Basho, Yosa Buson, and Issa Kobayashi. It is subjective, leaves little to interpret, makes no reference of nature, and has no connection with zoka, which Basho called essential to the genre. Instead of utilizing aesthetic styles (tools) to invoke a surplus of meaning that every reader can interpret differently, Anakiev makes a blunt, biased political statement, ranting: A "Neanderthal man bombing Afghanistan back to the Stone Age." The poem is a senryu, not a haiku, a distinction few in international haiku circles understand.

From: Robert D. Wilson, What Is and Isn't: A Butterfly Wearing Tennis Shoes, Republished from Simply Haiku, winter issue, 2013.