NOVI HAIKU

Kapitalisti, komunisti,
nacionalisti—cvetovi
sa iste livade.

Dimitar Anakiev

*

Novac sve promeni-
beli sneg kraj puta
posiveo

Dimitar Anakiev

СРПСКИ ХАИКУ КАЛЕНДАР

Pozivam poštovane čitaoce da se svojim prilozima, razmišljanjima i predlozima a pre svega dobrim haikuima pridruže finalnim radovima u gradnji SRPSKOG HAIKU KALENDARA

Sajt kalendara je dostupan na adresi:

http://srpskihaikukalendar.blogspot.com/

O KULTURNOJ POLITICI U HAIKU

Mnogi haiku pesnici pišu haiku zbog "eskapizma" tj. želje da se pobegne od svakodnevnih briga, i takodje neki od japanskih poznatih pesnika pisali su haiku sa istom motivacijom: pobeći od sveta patnji, sveta sukoba i borbi. Eskapizam kao idejna osnova pisanja prisutan je kod Santoke i Hosaia. Ali generalno japanski pesnici ne piši haiku da bi pobegli od sveta već ga pišu zato da bi ga uredili. Svaka umetnost je u suštini pokušaj uredjenja sveta a ne bekstvo od sveta. Biblijska fraza: "Na početku beše reč..." govori o tome. Stari pesnici su smatrali da umetnik-pesnik-vrač time što izgovara reč uredjuje svet. Muzika je takodje bila, i to svaka, pokušaj odredjene harmonizacije sveta. Tako je naravno i sa haiku, iz koga stoji šintoistička religija prirode i zato je svaki haiku ustvari pokušaj uskladjivanja sveta sa prirodom.
Zapadni pesnici pre svega nisu shvatili (i još neshvataju) filozofiju šintoizma: animističke religije koja smatra da svaka živa i neživa stvar (kamen, list, cigla ili mačka, pa tako i čovek) ima dušu. Haiku je zapravo priča o tome; haiku zastupa tu filozofiju i pokušava da kroz prirodni ritam 5,7,5 slogova obuhvati, uredi i izrazi svet u kome živi "osam miliona bogova", kako oni metaforički izražavaju svoj animizam. Medjutim, japanski haiku je bez sumlje suočavanje sa životom i uskladjivanje života sa prirodom, a ne beskstvo od sveta problema.
Monoteistički čovek Zapada sposoban samo za apstraktno razmišljanje i nesposoban da razgovara sa kamenom, hteo je videti u haikuu izraz Budizma i to na osnovu elemenata budističke estetike koja se nakalemila, kao i hrišćanske ideje, na filozofiju "8 miliona bogova" postavši time samo još jedan od mnogih Bogova. Za Japance su Buda i Hristi samo pojedini bogovi od tih "8 miliona" koje već postoje i zato nemaju većih problema sa verskom netolerancijom i podelama. Kod njih je normalno biti istovremeno i šintoist i Hrišćanin i Budist.
U doba New Age (Nju Ejdž) haiku je na Zapadu postao ALTERNATIVNA POLITIKA u kulturi tadašnje blokovske podeljenosti sveta. U stilu "dece cveća" i haiku je postao "budizam" i kao takav propagiran. Počev od "haiku momenta" - teorije nepoznate u japanskom haikuu koja je na Zapadu postala "glavno tumačenje"-pa dalje, haiku je smatran "zenom" i "prosvetljenjem". a eskapizma, društvena neangažiranost, "bekstvo u prirodu" glavna uloga. U to vreme se i kad nas pišu hiljade kvazireligioznih pesama u stilu: "Gle, vidi leptira a gle vidi tu je i mrav"
Glavni "pokretaš" kod nas Vladimir Devide je postao poznat po "anti-definiciji" haikua kao "poljubca pesme života". U svakom slučaju, čak i da je "prezirao" politiku, haiku pokret je opet bio vrsta kulturne politike, alternativne tadašnjoj.
Svet se od tada promenio, jedan blok je propao, svetom je zavladao globalni kapitalizam, a haiku je od alternative prešao u poziciju literature. Za vreme jugoslovenskih ratova su "neangižarani pesnici" prestali sa deljenjem poljubaca i pretvorili se u angažovane--eskapistička "fantazma" o poljubcu više nije delovala jer je život koji je došao bio sve pre nego objekt zaljubljivanja i pogodan predmet mistične identifikacije. U toku YU-rata nisam video niti jedan pravi religiozni haiku: toliko je jaka religija naših haiku pokretaša.
Želim reči, da haiku nikad nije bio apolitičan pa čak i tada kada je tvrdio da je apolitičnost njegova politika. I pošto je već tada bio politika, kao i svaka politika činio je razne izbore, delio je ljude i dogadjaje i zapravo se lažno predstavljao. Jednako kao što se i politika hrišćanstva lažno predstavlja kao apolitična i neškodljiva ideologija koja takodje samo deli poljubce.
Treba naravno razlikovati individualnu mističnost, zaljubljenost, religioznost-koja je nesporna- od "zaljubljenosti kao kulturne politike" koja može imati jednake ili još teže posledice od tvrdokornog patriotizma. Politika "haiku pokreta" je upravo to bila: velika šarena laža sa politikom zaslepljivanja.
Suprotno našim lažima u Japanu je haiku pesnišyvo uvek bilo jasno opredeljena kulturna politika sa svojom ideologijom. Izmedju različitih haiku škola i pravaca su se uvek, pa tako i danas, vodili kulturni ratovi ("bure u čaši vode" za koje su naši sukobi medju pesnicima meket jaganjaca) vrlo nalik na sukobe "gangova".
Haiku život nikad nije bio idealističan niti će ikad biti jer kultura ima veliku društvenu moć. Brecht je pisao "knjiga je oružje, uzmi je u ruke" i to isto važi za haiku. Haiku je oružje i orudje oblikovanja ovog našeg sveta i svaki haiku pesnik mora biti svestan da sa pisanjem haikua učestvuje u kulturnoj borbi, a to znači: bori se odredjene vrednosti. A svoje vrednosti svako bira za sebe.
Ovde želim da ovlaž skiciram glavne pravce u kulturnoj politici u haikuu izban Japana, koji se je toliko raširio da je postao izuzetnim velikim poljem kulturne borbe, Glavni pravci kulturnih politika su sledeći:

A. HAIKU KAO SREDSTVO GLOBALNOG KAPITALIZMA (uloga političke avangarde)
B. HAIKU KAO SREDSTVO POLITIKE LOKALNOG I NACIONALNOG (uloga literature)
C. HAIKU KAO IZRAZ KONFORMISTIČKE POLITIKE, a la- "nisam odavde"..."ja volim ovaj svet i brinem za kitove a pazim da ne gazim travu... "izvinite što živim"... itd."

Haiku se je kao sredstvo globalnog kapitalizma pokazao u svoja dva oblika: "internacionalni haiku" koji je šifra za kolonijalnu ekspanziju engleskog jezika i asimilaciju satelitskih kultura i tzv. "svetskog haikua" čija uloga je prikriveno pariranje engleskoj kulturi ali kroz simbiozu sa njom. Imperialistički brak iz računa. Ne bih se čudio da se sutra pojavi na globalnoj ravni i neki oblik "kineskog haikua" i onda se oni izmedju sebe bore ko će nas usrkrati i asimilovati.
Iz svega je jasno da naša nekritička participacija u bilo kom obliku "globalnog haikua" vodi u nestanak. Mi se prosto moramo organizovati u lokalne, nacionalne, literature ako želimo obstati. Kažem LITERATURE a ne POKRETE, jer bilo koja politika "nema veze" i "šta me briga" donosi brisanje. Svako zamlaćivanje sa "poljubcima" je politika neodgovornosti prema svojoj kulturi. A možda bi već bilo krajne vreme da nas neko zaista izbriše i da se ova agonija preživljavanja malih Balkanaca koja traje vekovima već jednom prekine.

ČITANJE BEZ OSTATKA(2)

Dimitar Anakiev
ČITANJE BEZ OSTATKA (2)

Broj 24 Haiku novina dobio sam istovremeno sa zbornikom „Svetski haiku 2010“ koga uredjuje japanski pesnik Banja Nacuiši. Dobro sam proučio obe publikacije i ne mogu sakriti zadovoljstvo činjenicom da su Haiku novine za klasu bolja publikacija. Čak i ako zaboravimo da su Haiku novine konceptualno mnogo šire od tzv. „svetskog haiku“ (eseji, japanski tradicionalni haiku, temat itd.) i usresredimo se samo na poredjenje srpskog i „svetskog“ haikua – odgovorno tvrdim, da je srpski haiku publikovan u Haiku novinama na mnogo višem nivou od „svetskog haikua“.
Haiku novine objavljuju pesme oko 70 autora koji haiku pišu na srpskom i još oko 40 autora iz sveta, a „svetski haiku“ donosi haikue 57 autora iz sveta, pod istim uslovima kao i Haiku novine: najviše 3 haikua po autora. Haiku novine su dakle i kvantititavno opsežnije, a što je pogotova važno: kvalitet srpskog haiku pesništva je veći od kvaliteta poezije „svetskog haiku“.
To potvrdjuje da je put strateškog povezivanja srpskog haikua sa tradicionalnim japanskih haikuom koju je izabrala redakcija Haiku novina ispravna. Globalni kapitalizam stalno izbacuje neke nove vrste haikua i mnogi se povode za modama, ali haiku može da napreduje samo kao literatura koja tematizuje prirodu i piše se i živi u svom jeziku.
I ovom broju Haiku novina nalazim veliki broj haiku koje uzimam za Srpski haiku rečnik. Idem redom počev od pesmama u kojima je „kigo“ (sezonska reč) jasan:


dunuo vetar-- (5)
promrdale ribice (7)
na suncobranu (5)
Dragan J. Ristić

Kigo: „suncobran“-leto. Dragan umesto uobičajnog gramatičkog pisanja izabira formu pisanja modernu u engleskom jeziku. Medjutim ova pesma je napisana u tačnih 5,7, 5 slogova, sadrži vrlo igrivu i poetičnu sliku i možemo reći da je ova pesma prava mala majstorija napisana u stilu japanskog modernog klasika Jamagući Seišija. Seši je bio poznat po kreiranju kigoa iz simbola prirode u proizvodima iz humanog sveta: raznih crteža, etiketa, artikala itd. Baš kao što Dragan upotrebljava ribice sa suncobrana. One su veštačke ali ih je pesnik oživeo.

Duboka noć- (4)
Na prozor mi kuca (6)
Ledena grana. (5)
Verica Živković

Kigo: „ledena grana“-zima. Verica u ovom haiku kroz pesonifikaciju grane izražava dubok poetski trenutak. Postoji izvesna slogovna nepravilnost a ona uvek govori da pesma može naći još bolji i još jači izraz. Vredi se potruditi kada u rukama imamo jak poetski doživljaj. Evo jednog mojeg predloga:

Ponoć je prošla. (5)
Na prozor mi zakuca (7)
ledena grana. (5)

Čini mi se da fraza u 5 slogova „ponoć je prošla“ još bolje ističe doživljaj od fraze od 4 sloga: „Duboka noć“. Ponoć je mitološka granica posle koje se dogadjaju čudne stvari. To je već sterotip koga poznajemo iz bajki ali i iz narodne kniževnosti. Posle ponoći izlaze vampiri itd. Dakle kad kažemo „Ponoć je prošla“ već pripremamo čitaoca na ledeno kucanje. Kao što film iskorišćava razne stereotipe, to isto radi i haiku, svaka umetnost. Takodje „zakuca“ svojom privremenošču posle koje opet nastaje turobna tišina dosta bolje deluje od kontinuiranog prezenta „kuca“. Haiku u engleskom jeziku upotrebljava samo prezent i zbog stalne izloženosti engleskom to dosta negativno utiče na nas jer polako gubimo finese svojeg jezika. Engleski haiku recimo nikad ne upotrebljava aorist a po mom iskustvu aurist je vrlo upotrebljiv u srpskom haiku, možda čak i više od prezenta. Ako se Verica slaže ja bih uzeo ovu drugu veziju sa Srpski haiku kalendar.

Prosjak zagleda (5)
novčić, čas sa jedne, čas (7)
sa druge strane. (5)
Momčilo Antić

Kigo: „prosjak“-zima. Prosjaka leti ni ne primetimo, medjutim zimi je prosjak dramatična slika. Formu sam neznatno popravio utoliko što sam rečcu „čas“ sa početka trećeg stiha na kraj tećeg.
Ova pesma je dobra „objektivna skica“ koja donosi istinit trenutak prosjaka.

Jedna uz drugu (5)
naslonjene sablje dve vojske (9)
-sajam antikviteta (7)
Svetlana Stanković

Kigo: „sajam“-leto. Svetlana je uhvatila izuzetno dobru i originalnu sliku, medjutim zapis sadrži čak 21 slog. Čini se da je reč „neslonjene“ potpuno suvišna. U haiku se retko može doslovno upotrebiti govorni jezik, treba se naučiti gutati reči i služiti se elipsom kao ključnom tehnikom.
Menjutim, sa samo malo truda ovaj haiku se može zapisati vrlo efektno i tačno, predlažem sledeću verziju:

Jedna uz drugu (5)
sablje dve vojske—sajam (7)
antikviteta. (5)

Ako mi Svetlana dozvoli, zainteresovan sam da drugu verziju uvrstim u SHK.

Koliko dugo (5)
još samo let leptira (7)
seća na tebe. (5)
Laslo Tot

Kigo: „leptir“-leto. Ovaj haiku povezuje humani sadržaj, sećanje na nekoga, sa prirodom, leptirom. Upravo to je suština haikua: povezivanje čoveka sa prirodom. Formalno sam popravio samo to što sam izbacio rečcu „li“ -ostatak govorne fraze, iz prvog stiha.

Devojačke oči (6)
Nad bunarom dubokim (7)
Sjaje u vodi (5)
Zorica Knežević

Kigo: „bunar“--leto. Dobar haiku i prilično tačno zapisan, ali može i još tačnije. Šest slogova u prvom stihu alarmiraju da nešto nije u redu. Tačna fraza bi bila „oči devojke“. Mala popravka ali vrlo bitna jer se težište, akcenat i zvuk celog haikua menjaju:

Oči devojke (5)
nad bunarom dubokim: (7)
sjaje u vodi (5)

Deluje kao „cepidlačenje“ ali nije. Pročitajte više puta („dok ne otpadne zub“) prvu i drugu verziju i osetićete razliku.

Skupljam lišće (4)
sa groba mog oca-- (6)
vetar sa susednog. (6)
Branislav Đordjević

Kigo: „opalo lišće“-jesen. Haiku doživljaj je vrlo lep, uporedjujući sebe sa vetrom pesnik se ujedinjuje sa prirodom. Medjutim, nepravilan ritam pokazuje nepreciznost u izrazu. Predlažem, sledeću varijantu:

Očev grob čistim (5)
od listova—susedov (7)
grob vetar čisti. (5)

To je sad skladan izraz. Ako mi Branislav dozvoli, uvrstio bi drugu verziju ovog haikua u SHK takodje.

Na vejavici (5)
prolazi Sneško Belić-- (7)
pozdravljamo se. (5)
Dragan J. Ristić

Kigo: „Sneško Belić“. Neposredan doživljaj sa pesonifikacijom (najčešćom stilskom figurom u srpskom i japanskom haiku, dok je engleski haiku zabranjuje!). Ovaj haiku nam otkriva dečiju dušu autora, takvu kakvu mora imati haiku pesnik. Forma skladna, izraz živ i rečit.

Očeva majka (5)
stavljala je u nedra (7)
stručak bosiljka. (5)
Vrbislava Starović-Slobodanova

Kigo: „bosiljak“. Odličan haiku vredan i zbog upotrebe prošlog vremena. U ovoj eri prevlade engleskog haikua koji nas sa svih strana zasipa njihovim pravilima po kojima je prezent neophodan lepo je videti da naši pesnici pišu svojom a ne tudjom glavom. Haiku ima i etnološku vrednost. Forma je idealna.

Uspori vjetre- (5)
ovaj oblačić liči (7)
na nježno janje (5)
Živko Vujić

Kigo: „janje“-proleće. Vrlo poetično poredjenje i odlično napisan haiku.

Letnje popodne-- (5)
starica posmatra svoju senku (10)
na zidu oronule kuće (9)
Tomislav Ž. Vujić

Kigo: „letnje popodne“. Slika ovog haikua je vrlo originalna, sadrži izuzetne estetske kvalitete. Medjutim, ima previše informacija, što se vidi po broju slogova: čak 24. Pesnik mora da izabere koje informacije su mu bitne. Nudim ovde dve verzije:
Letnje popodne-- (5)
na zidu stare kuće (7)
babina senka (5)

ili

Letnje popodne-- (5)
na oronulom zidu (7)
babina senka (5)

Obe verzije mi se čine dobre, svaka na svoj način: „na zidu stare kuće“ ima vrlo lep ritam, „na oronulom zidu“ je možda originalniji izraz. Ipak je čini mi se kadar stare kuće širi i zato bolji od „oronulog zida“ jer je tu posmatrač malo bliže objektu posmatranja i zato malo manje vidi, sužava se prostor imaginaciji. Dakle, ja bih voleo drugu verziju (a ne treću) da uvrstim u SHK ako mi autor dozvoli.

Blatnjavim putem (5)
za pogrebnom povorkom (7)
stope sve dublje (5)
Jovanka Božić

Kigo: „blatnjav put“-jesen. Dobar haiku i dobra, idealno nadjena forma.

Crveni suton. (5)
Iznad krovova kruže (7)
slepi miševi. (5)
Borivoje Sekulić

Kigo: „slepi miševi“-leto. Takodje, dobar haiku, objektivna skica, forma precizna.

Raž na vetru (4)
leluja se levo desno-- (8)
sunce je zlati. (5)
Dušan M. Adski

Kigo: „raž“. Vrlo lepa slika u Dušanovom prepoznatljivom pastoralnom stilu. Forma je nepravilna ali ima 17 slogova, i zato prihvatljiva, verovatno je čak i tačna. Pokušao sam da nadjem drugačiji izraz ali nisam uspeo.

Kroz gole krošnje (5)
i prazna ptičja gnezda- (7)
ćarlija vetar. (5)
Danica Bakić

Kigo: „gole krošnje“. Tačan zapis i dobar haiku.

Crkvena porta. (5)
Devojče gurka loknu (7)
pod prazirni šal. (5)
Rajna Begović

Kigo: „šal“. Vrlo lepo pronadjen i tačno skiciran trenutak iz svakodnevnog života. Upotreba „kigoa“ majstorska.


niotkuda pahuljica-- (8)
praznina čini moju tugu (9)
još dubljom. (3)
Jasminka Nadaškić Đorđević

Kigo: „pahuljica“. Ispovedni trenutak ovog haikua je lepo uklopljen u „meteorološku situaciju“.
Medjutim, forma je haotična, Jasminka za koju znam da vlada vrlo dobro formom 5,7,5 u ovoj pesmi odustaje od oblikovanja. Čini mi se da je reć „praznina“ suvišna i čak i kontraproduktiva jer pre toga imamo sliku praznine sa jednom pahuljom. Predlažem sledeći oblik ove pesme:

Ta pahuljica (5)
niotkuda—još dublja (7)
je moja tuga. (5)

Takav oblik haikua se čini vrlo jednostavan i tačan-odgovara istini pesme. Ako se Jasminka slaže sa ovom verzijom uzeo bih je za SHK.

U šoping centru (5)
jasno čujem proplanke (7)
Jelove gore. (5)
Dušan Vidaković

Kigo: „Jelova gora“-leto. Odlično spojen savremeni kapitalistički trend sa prirodom. Dušan je jedan od doslednih pesnika haiku forme i njegov je izraz i ovde vrlo tačan.

Je li ta tvoja toga (7)
zavesa izmedju ovog (9)
i onog sveta. (5)
Svetomir Đurbabić

Kigo: „toga“-leto. Vrlo inventivan kigo, istorijski. Povezivanje dva sveta isto vrlo poetično. Medjutim slogova je previše, Sveta je zaboravio da kod pisanja haikua treba poneku reč i progutati. Ako se autor slaže ja bih ovu pesmu uzeo za SHK u sledećem obliku:

Izmedju ovog
i onog sveta: toga
kao zavesa.

I ovom bloku i pesma Miodraga Džunića:

Kučka u grmu- (5)
pokislo telo štiti (7)
psiće na sisi. (5)
Miodrag Džunić

Kigo: „psići na sisi“. Vrlo naturalistički haiku sa temom materinstva.


Nastavljam sa primerima dobrih haikua koji imaju tačnu formu ali kubure sa jasnoćom godišnjih doba tj. kigoem.

Magleno jutro--
trpim tužne sirene
slepih brodova.
Milan Ilić

Odlična i poetski vrlo duboka Milanova pesma ali „kigo“ nije jasan. Postoje dve mogućnosti, prva i verovatno principijalna je tretitrati pesmu kao „letnju“ ako uzmemo reć „brod“ kao kigo za leto. Znamo da je pesma sa Dunava, ali Srbija nema more i zato je možda opravdano uzeti reč „brod“ za kigo u istom košu kao „plaža“, itd. Druga mogućnost je opredeliti godišnje doba sa „jutarnjom maglom“ ali to je teže jer jutra sa maglom su tipika i jeseni i proleća.

Niz šoferšajbnu
brojim nestvarne staze
kišnih kapljica.
Dara Trifović

Vrlo tačna forma u koju je pesnikinja uspela da smesti i jednu stranu reč, što nije jednostavno! Možda je cena ulaza te šoferšajbne u pesmu ta, da nije ostalo mesta za sezonsku asocijaciju. U svakom slučaju reč je o vrlo dobroj pesmi koju kišne kapljice smeštaju u prirodni ambijent. Vredi razmišljati dalje o ovom haikuu jer je njegova pesnička vrednost nesumljiva.

Kroz polja
drugog putokaza nema
osim moje senke
Ljiljana Marković

Ljiljanina pesma je prikazuje vredno poetsko opažanje. Formalna nepravilnost je manje sporna od nedovoljno tačno lociranog godišnjeg doba. Naši pesnici ne razmišljaju o tome, ali trebalo bi jer sezonske asocijacije pune pesmu atmosverom i obogaćuju značenje. U ovoj pesmi je reč „polje“ nedovoljno odredjeno. Može biti „pusto polje“ i označavati zimu, isto i „svenulo polje. Može biti opet „cvetno polje“ i označavati leto....itd. Ako je ovo zadnje, možda je tačan oblik pesme:

Kroz cvetna polja
ne nalazim putokaz--
vodi me senka

Medjutim, mogući su mnogobrojni oblici.
I dve pesme Aleksandra Ševe, vrlo tačne po obliku ali sa dupliranjem sezonskih reči:

Jesenje veče.
Iz svakog ćoška vreba
po jedan pauk.
Aleksandar Ševo

kigo1=“jesenje veče“-jesen
kigo2=“pauk“-leto

Veče na plaži.
Muziku iz kafane
nadjača cvrčak.
Aleksandar Ševo

Kigo1=“plaža“-leto
Kigo2=“cvrčak“-jesen

Situacija sa duplim kigoima je moguća, i tada odredjujemo koji kigo je glavni a koji sporedni. Nominalna oznaka godišnjeg doba ima prednost, tako „jesenje veče“ postaje lokalni kigo koji označava godišnje doba, a pauk prestaje da bude kigo i dobija značenje univerzalnog simbola.
Takvih situacija ima i u japanskom haiku, nisu nepravilne iako se izbegavaju. A izbegavaju se zbog toga jer drugi kigo zauzima mesto u pesmi koje treba da pripadne čoveku, dakle humanom sadržaju pesme. I ako već čoveka izbacujemo iz pesme onda taj drugi kigo mora preuzeti funkciju univerzalnog simbola i govoriti i u čovečije ime. Tako bi pauk u prvoj pesmi bio oznaka neke opasnosti, dok cvrčak u drugoj pesmi preuzima na sebe značenje umetnosti.

Ovo predugo pročitavanje HN br. 24 bi moglo biti još i duže, izvinjavam se svima čije pesme nisam pomenuo a zavredjuju pažnju. Namera mi je bila dotaknuti se reprezentativnih primera od kojih svi možemo da učimo. Na kraju, završiću poredjenje izmedju svetskog i srpskog haikua, započetog na početku ovog teksta, svima nama poznatom pričom o tri krojača. Jedan je stavio tablu na radnji: „najbolji krojač na svetu“, drugi je stavio „najbolji krojač u gradu“ a treći „najbolji krojač u ovoj ulici“. I najbolje je radio. Isto je i sa haiku: pored svih svetskih čuda pa i svetstskog haiku najbolji haiku se piše u svojoj ulici. Politika lokalnog, nacionalnog haikua je jedina koja daje poezije vredne rezultate. A o tome sam se uverio i u Japanu gledajući lokalnu praksu Hoshinage Fumia.

TAKAHAMA KYOSHI (7)

Ovim postom završavam objavljivanje 85 prevedenih pesama Takahame Kjošija. Iz ove zbirke domaći pesnik može čini mi se puno naučiti. Kjošijeva poezija pleni jednostavnošću i zanesenešću prirodom baš kao i humanošću. Kjoši uzdiže prirodu u svim svojim detaljima na pijedestal vrhovnog božanstva. Verujem, da Kjošijeva poezija može biti velika inspiracija i putokaz našem pesniku baš kao što je inspiracija i putokaz hiljadama japanskih pesnika. U mnogim delovima Balkana priroda nije izgubila svoja mitološka svojstva, zato nam je japanski odnos prema prirodi blizak. Sem odnosa prema prirodi Kjoši je kroz svoje haikue izražavao i svoje životne stavove i moralne principe. Njegov pesnički i ljudski inegritet je redak i takodje inspiritavan u jednakoj meri kao Bašoov. Od dva velika učitelja japanskog haikua: Bašoa i Kjošija balkanski pesnik može naučiti dosta o jedinstvu života i dela, a to se danas čini posebno važno kada društveni razvoj sveta sve više devastira bazične principe humanosti.
Kjošijeve pesme sam sa lakoćom preveo u srpskih 5,7,5 a da se pritom nijedan kigo nije izgubio ili promenio. Izuzetak je pesma "Ja sam japanski samuraj", koja sadrži japansko vlastito ime i zato nije mogla biti prevedena u srpskih 17 slogova, što je i normalno, a izuzetak u vezi kigoa je i zadnja pesma u ovom postu "mrtvog spaljuju" u kojoj se kigo razlikuje od japanskog, što je takodje normalno zbog razlike u običajima i kulturi. Ovakav, rekao bih blistav prevodilački rezultat u tako velikom broju pesama pokazuje da je forma 5,7,5 životna u srpskom jeziku-ne postoji objektivan razlog da bi je se pesnici klonili. Naprotiv, ona je siguran putokaz kako prevodiocu tako i pesniku.
Forma 17 slogova omogućava pesnički kontinuitet japanskog haikua kod nas, što srpski jezik i literaturu dodatno obogaćuje.
Kjoši je u japanskom haiku poznat kao prvi sastavljač japanskog saijiki - rečnik kigoa. Kjošijev saijiki je osnova na kojoj stoji celokupni japanski haiku. Nadam se da će ovi prevodi Kjošija odlučno pripomoći da se slično delo: srpski saijiki, na kome poduže intenzivno radim, ubrzo oživotvori.



Zalazak sunca:
mora da je Buda u
tim oblacima.

Kigo: "zalazak sunca"-zima
Prevod: Dimitar Anakiev



Posle kiše je
jedan list polovnije
seo na balkon.

Kigo: "list polovnije"-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev



Kad dunu vetar
ne znam kako osetih:
Buda dolazi.
(1895)

Kigo: "Buda"-muki kigo
Prevod: Dimitar Anakiev


Banalan život
nalik je baš na ovaj
kaleidoskop.
(1949)

Kigo: „kaleidoskop“-leto
Prevod: Dimitar Anakiev


Starac sam sada
al’ ti si još uvek moj učitelj--
dan tvoje smrti.

Kigo: „dan Šikijeve smrti“-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev


Veliko drvo
pezanije—podeli
jesenje nebo.
(1906)

Kigo: „jesenje nebo“
Prevod: Dimitar Anakiev



Čak i majušni
kamenčić nakvašen je
nežnom rosicom.
(1929)

Kigo: „rosa“-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev


Uvi se rosa
oko mene a meni
nedostaje otac.

Kigo: „rosa“-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev

Razboli li se
ko cvrčak ga poseti
i plače uz zid.
(1896)

Kigo: „cvrčak“-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev



Bejaše slikar,
voleše suncokrete:
polude, umre.
(1942)

Kigo: „suncokret“-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Pozdraviše se
nemo ove dve senke.
Zima dolazi.

Kigo: „zima dolazi“
Prevod: Dimitar Anakiev


Plače veliki
crv: oče, oče, mama
nije sa nama.

Kigo: „crv“-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Podigoh pogled
nebo se raširilo.
Mesec samuje.

Kigo: „mesec“-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev


Mrtvog spaljuju.
Vatra bi da utrne--
bukne ponovo.

Kigo: „kres“-proleće
Prevod: Dimitar Anakiev

TAKAHAMA KYOSHI (6)

Kjoši Takahama je verovatno najprećutaniji pesnik u istoriji literature, zapisao sam u predhodnom postu Kamesan Haiku bloga. Ovo tim više čudi s obzirom na značaj njegovog dela za japanski haiku. Medjutim, uporedimo li Kjošija sa pesnicima, umetnicima i misliocima koji su se tokom drugog svetskog rata svrstali na stranu sila osovine, uzmimo za primer američkog pesnika Ezru Paunda koji je bio obožavaoc i miljenik Musolinija i čak preko radija redovno i najdirektnije učestvovao u medijskom ratu protiv saveznika, nemačkog pesnika Gotfrida Bena i filozofa Martina Hajdegera koji su javno podržali Hitlera, ili režiserku Leni Rifenštal koja je stvorila najveća dela glorifikacije fašizma u istoriji umetnosti--niko od njih nije doživeo suspenziju svojeg umetničkog rada i njihova dela mogu se naći normalno u državnim bibliotekama, kinotekama i na tržištu uključno sa Hitlerovom knjigom Moja Borba, koja evo u Sloveniji doživljava treće izdanje, a o rehabiliticiji balkanskih saradnika fašizma da ni ne govorimo (od Stepinca, preko Draže do Vladike Velimirovića) Kjoši, koji ništa od toga nije radio, niti je religija šintoizma na bilo koji način povezana sa zapadnjačkim totalitarnim ideologijama, Kjoši dakle doživljava potpuno suspenziju svojega dela koja do danas aktualno traje. Očigledno u slučaju Kjošija treba razloge tražiti u nečem drugom: u američkim geopolitičkim interesima u Japanu i u činjenici da je japanski patriotski duh slomljen upotrebom atomskih bombi. Upravitelji Japana ne žele ni da pomisle da bi se taj duh ponovo probudio i zato Kjoši, koji je život posvetio opevanju "cveća i ptica" sledeći filozofiji prirode mora biti prećutan, nezvanično zabranjen. I pogledajmo dalje, u nastavku prvog objavljivanja pesama Takahame Kjošija na bilo kojem od zapadnih jezika, pogledajmo te pesme kojih se Zapad toliko plaši- Takahama Kjoši, nastavak objavljivanja zbirke njegove poezije na srpskom jeziku:


Iskrivio se (5)
hladni mesec preko (7)
staklenih vrata (5)

Kigo: "Hladni mesec"-zima
Prevod: Dimitar Anakiev



Osvetljen hladnim (5)
svetlom istanjio se (7)
i potporni stub. (5)

Kigo: "hladno svetlo"-zima
Prevod: Dimitar Anakiev



Rascvetala se (5)
trešnja ali izgleda (7)
tako samotna. (5)

Kigo: "procvala trešnja"-proleće
Prevod: Dimitar Anakiev



Rano proleće. (5)
Led kraj morskoga žala (7)
travu napušta. (5)

Kigo: "Rano proleće"
Prevod: Dimitar Anakiev



Koja li je boja
bolesti? Možda žuta?
Prolećni nazeb.

Kigo: "Prolećni nazeb"
Prevod: Dimitar Anakiev



Spalismo polja. (5)
Eletričnim sjajem sja (7)
majčina nežnost. (5)

Kigo: "spaljena polja"-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev



Nagazio sam (5)
belu radu ali se (7)
ona uspravi. (5)

Kigo: "Bela rada"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Utroših život (5)
na haiku—jedem sad (7)
repinu supu. (5)

Kigo: "repina supa"-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev



Na kopnu su čak (5)
i devojke što rone: (7)
procvala kruška. (5)

Kigo: "Procvala kruška"-proleće. "Devojke što rone" to su devojke koje "rone na dah" da bi izvukle iz okeana biser.
Prevod: Dimitar Anakiev



Moja se sestra (5)
dotaknu jaglike i (7)
ona procveta. (5)

Kigo: "Jaglika"-proleće
Prevod: Dimitar Anakiev



Čarobna me moć (5)
vodopada uplaši (7)
i brzo odoh. (5)

Kigo: "vodopad"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



To je božanstvo. (5)
Božanstveno je lep taj (7)
vodopad Naći. (5)

Kigo: "vodopad"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Kućni kimono (5)
osušio se—tako (7)
baš kao i ja. (5)

Kigo: "sušenje"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Tužna ili srećna (6)
opraće svoju kosu (7)
bez razlike. (4)

Kigo: "pranje"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Kako se duje (5)
konjska njuška tako (7)
se izvor prazni. (5)

Kigo:"izvor"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev

TAKAHAMA KYOSHI (5)

Kjoši Takahama a posebno njegovo delo gotovo je nepoznato zapadnom čitaocu. Najopširnije izdato delo dostupno na internetu sadrži 15 haikua, sačinila ga je Kjošijeva unuka. Niti jedne knjige na bilo kom jeziku (!) sem japanskog na kome postoji zbirka 100 izabranih haikua ( od 50 000, koliko je za života napisao) . Kjoši je verovatno najprećutaniji pesnik u istoriji literature. Zašto je to tako čitaoc se je mogao upoznati na prethodnim postovima ovog bloga. Medjutim reč je o čoveku koji je stvorio japanski haiku. Pedesetak pesama koje objavljujem na srpskom u Kamesan haiku blogu je PREMIJERNO predstavljanje Kjošija sa zbirkom pesama na bilo kom jeziku sem japanskog. Čitaoc će verujem moći da proceni o kakvom delu je reč- Takahama Kyoshi, na srpskom, ekskluzivna svetska premijera:


Na mesečini (5)
dvadesetog septembra (7)
Šiki je umro. (5)
(1902)

Kigo: "septembar"-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev


Zbogom Komoro (5)
evo me gde odlazim (7)
--mesec ostaje. (5)

Kigo: "mesec"-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev


Zbog pogleda mog (5)
u staklu, zabrinu se (7)
vrabčeva majka.(5)

Kigo: "vrabačeva majka"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev


Sa prijateljem (5)
o smrti popričasmo; (7)
letnja svežina.(5)
(1957)

Kigo: "letnja svežina"
Prevod: Dimitar Anakiev


Prolećni pljusak; (5)
u svratištu prihvatih (7)
tudji kišobran.(5)

Kigo: "prolećni pljusak"
Prevod: Dimitar Anakiev



Prolećna gora; (5)
ne bih na smrt da mislim (7)
ali uzalud.(5)
(1959)

Kigo: "Prolećna gora"
Prevod: Dimitar Anakiev



Usred Londona (5)
moje japanke gaze (7)
prolećnu travu (5)
(1936)

Kigo: "prolećna trava"
Prevod: Dimitar Anakiev



Pade na zemlju (5)
i okrenu joj ledja: (7)
cvet kamilice.(5)
(1955)

Kigo: "cvet kamilice"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev


Ova godina (5)
odlazi kao da bi (7)
bila neki div.(5)
(1913)

Kigo: "Odlazi godina"-Nova godina
Prevod: Dimitar Anakiev



Žetveni mesec, (5)
ljudi—nedostaju mi (7)
ovde u Sumi.(5)
(1951)

Kigo: "žetveni mesec"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Ulubi li se (5)
nebo prolećno, ruke (7)
kad pružih pravo.(5)
(1951)

Kigo: "Prolećno nebo"
Prevod: Dimitar Anakiev



Rodjen u Ujoi, (5)
starim u Sagami,(7)
Koromogae.(5)
(1957)

Kigo: "Koromogoe"-geografski pojam: "muki kigo" (cela godina)
Prevod: Dimitar Anakiev



Latica trešnje (5)
na balkonu, medjutim-- (7)
drveta nigde.(5)
(1913)

Kigo: "Latica trešnje"
Prevod: Dimitar Anakiev



U Kamakuri (5)
iznenadjenje za sve: (7)
povratak zime.(5)
(1914)

Kigo: "povratk zime"-proleće
Prevod: Dimitar Anakiev


Čestitanja me (5)
čine samotnim—star sam (7)
kao ta jesen.(5)
(1954)

Kigo: "jesen"
Prevod: Dimitar Anakiev



Sneg na planini-- (5)
nije li to napudran (7)
ženski obraz?(4)
(1946)

Kigo: "Sneg na planini"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Nemir! Kakva reč! (5)
Za mene koji starim (7)
dodje proleće. (5)
(1958)

Kigo: "Došlo proleće"
Prevod: Dimitar Anakiev



Odpoče li to (5)
pakujac život znova? (7)
Iz ta dva lista.(5)
(1953)

Kigo: "novi izdanci"-proleće
Prevod: Dimitar Anakiev



Nova godina (5)
donese led—čistim ga (7)
iz sudopere. (5)

Kigo: "Nova godina"
Prevod: Dimitar Anakiev


Novogodišnje (5)
golemo nebo—iznad (7)
starca Kjošija.(5)

Kigo: Novogodišnje nebo"
Prevod: Dimitar Anakiev


Ljubav je važna (5)
ali ćudljiva—bacih (7)
ljubavno pismo. (5)

Kigo: "ljubavno pismo"-muki kigo
Prevod: Dimitar Anakiev



Pahulje lete (5)
zato da se promene (7)
oblici sveta. (5)

Kigo: "Pahulje"
Prevod: Dimitar Anakiev