ХАИКУ РАДИОНИЦА (1)

Димитар Анакиев
ХАИКУ РАДИОНИЦА (1)

ДВА КИГОА: СНЕГ НА ГОРИ СТОЛ

Испед пекаре у Радовљици, у Словенији, једем бурек. Одатле видим највиши врх Караванки, зове се Стол. Дува хладан ветар, коса ми је разбарушена али мени све то из неког чудног разлога прија. Са устима пуним бурека запишем хаику:

На хладном ветру
бурек још укуснији-
снег на гори Стол.

Касније, седећи у ауту гледам у бележницу. Нисам баш задавољан са записаним. Пре свега, видим да песма има два кигоа: “хладан ветар” и “снег”. То значи да није функционално записана, један киго је вишак, значи да одузима простор неком другом садржају. Покушам да заменим “хладан ветар” са “јаким ветром” али видим да ништа нисам добио. Пре свега не знам шта је тема ове песме, зашто сам је записао? Да ли је тема то што волим бурек? Или је тема ветар који буди неке емоције? Или је тема леп поглед на Караванке? Или нешто чега нисам свестан? Зато треба мало медитирати над песмом и открити тему. Јасне су ми две ствари: фраза “снег на гори Стол” је добро нађена и ту промене нису могуће, снег је прави киго. Друга јасна ствар је да бурек у мени буди емоције повезане са Нишом. То ме одмах наведе на мисао да је уживање у ветру повезано са сећањем на нишку кошаву. То је то, значи тема је носталгија. Мало пробајући бројење слогова за разне опције речи, синониме и сл., испадне ова варијанта:

Бурек укусан,
ветар налик кошави-
снег на гори Стол.

Трећи стих је преобрат по којем је јасна тема носталгије. (Има и Стол код Бабушнице зато треба у фусноти нагласити да су ово Караванке, да би тема била јасна. Фусноте су често важне у хаику, односно саставни део хаику уметности).
Постоје ситуације у којима два кигоа у хаику нису проблем. У једној од тих ситуација се догађа то да једна од две симболичне речи са функцијом кигоа претаје да буде киго и функционише као општи симбол, док други остаје локални симбол са функциом кигоа. Ево примера:

Забавни је парк
препуњен нацистима
ове јесени.
- Хошинага Фумио

Ова песма има два кигоа који нису истосмерни “забавни парк” (лето) и “јесен”. Међутим одмах видимо да “забава” ствара драматичну корелацију са речју “нацисти” и да у том односу јукстапозиције “забавни парк” губи функцију кигоа а постаје општи, универзални симбол. Врло оригинална јукстапозиција, уједно дубок политички коментар. Киго је “јесен”.
У случају истосмерних кигоа један је главни, други споредан. Истосмерни кигои се подржавају у значење али сужавају обим садржаја. Ствар је у томе да у двополној хаику песми хумани садржај коегзистира са садржајем из природе. Ако се превелики број речи односи на природу онда не остане превише места за хумани садржај. Треба дакле водити рачуна о економичности изражавања, јер у хаику свака реч мора бити тачно нађена. Ако је у једном хаикуу приближно 7 речи онда на сваку од речи одпадне приближно 15% садржаја. Замислите роман у којем је 15% садржаја погрешно изабрано. Овоме проценту треба додати и асоцијацијске везе које за собом повлаче симболичне речи да би било јасно колико је изузетно важно прецизно одабрати реч.

ЗАКЉУЧАК: Први спонтани записи најчешће нису довољни за квалитетну литературу (не заборавите да је хаику дело литературе!). Записе треба студирати по елементима, врло је важно схватити тему песме тј. шта смо заправо хтели рећи. Форма 5,7,5 слогова обезбеђује оквир унутар којег је могуће анализирати песму и изабирати речи. Симболичне речи тј. “киго” су кључ за успешно изражавање у хаику.