AMERIČKI SNOVI

Današnji globalni svet skoro u celini reflektuje tzv. američki san. To je u velikoj meri san skorojevića i dodjoša, siromaha u džepu ali još više u duhu, o materijalnom bogatstvu. U ime tog sna se osvaja, ubija, krade, laže i vrše genocidi. To su snovi belačke hrićanske kulture koja se je imperijalno širila raznolikim krstaškim i osvajačkim ratovima, podjarmljivala narode asimilujući ih prisvajajući tudje teritorije i bogatstva. Zbog tog sna više od 200 godina traje zakoniti genocid nad Indijancima u Americi... Kada je otomanska država 1915. izvršila genocid nad Jermenima, pobivši u kratkom vremenu više od milion ljudi, tadašnji američki ministar inostranih poslova Robert Lensing izjavio je, citiram: Suština suverenosti je u otsustvu odgovornosti. Drugim rečima, onaj ko fizički vlada nekim prostorom može tamo da radi šta hoće - ne odgovara nikom, sem bogu. ( A kod boga znamo kako je: gurneš popu pare pa si problem savesti rešio, ili sazidaš crkvu i sve u redu - hrišćanske crkve po svetu, svih provenijencija, su više dokazi zločina nego religioznosti ). Zanimljivo je da logiku suverenosti listom preuzimaju svi balkanski ratni zločinci, nesudjeni državnici svojih banana država. Njihove odbrane u Hagu zasnivaju se na izjavama: A kako Amerikanci mogu /da ubijaju, kradu i lažu / a mi ne možemo ? Ovakva, kaubojska, skorojevićka - po svemu nakaradna - logika je dobar pokazatalj plitkosti naše ( naveliko opevane i naširoko hvaljene ) kulture. I kad pominjem reč kultura, hteo bih da dodam i ovo: kultura Severnoameričkih Indijanaca stara je više od 16 000 godina i sigurno je najstarija živa kultura na svetu. To je kultura suptilnog saživota sa prirodom u okviru koje je priroda postala jedina njena crkva. Po tome ova kultura potseća i na japanski šintoizam. Samo zahvaljujući tako dubokim kulturnim korenima Indijanci su mogli da prežive genocidni materijalizam belaca i većinom ostanu takvi kakvi su. Njihovi hiljadugodišnji snovi, toliko različiti od 'američkog sna' nastavilu su da žive sa njima. Snovi ljude čine takvim kakvi su. Danas sam u svom američkom blogu: http://weblog.xanga.com/dimitaranak zapisao haiku o američkim snovima:

Američki san o bogatstvu.
Čeroki sanjaju o slobodi.
San crnca da postane belac.
Šta sanjaš ti ?

Dimitar Anakiev

PS. Amereičkih Indijanaca danas ima oko 2,7 miliona. Od nekada 3 000 plemana ostalo je zvanično 550. Neka od tih plemena su pred izumiranjem, imaju po stotinak ljudi, medjutim neka su uspela da održe svoju snagu: Čeroki i Navaho, na primer, imaju svaki po 300 000 ljudi. Bez obzira što se situacija razlikuje od rezervata do rezervata, i što su se mnogi Indijanci izvan rezervata asimilovali u belačku kulturu novca, uspeli su u velikom delu da prežive zajedno sa svojom kulturom prirode.

PPS. Ako nam je u ova globalna vremena već svima sudjeno da živimo u američkom zagrljaju, imamo izbor kojim američkim snovima ( i vrednostima ) želimo da pripadnemo: kaubojskim ili indijanskim. Što se tiče haiku pesnika čini se da je odgovor na dlanu. Zato je mislim besmisleno ( ako ne i nemoguće ) odbacivanje Amerike. Ali unutar nje treba naći one njene delove koji po vrednostima ne pripadaju kaubojskoj logici današnjog sveta.