ЕПИГОНСКИ И АУТОРСКИ ХАИКУ

ЕПИГОНСКИ И АУТОРСКИ ХАИКУ Познајем много људи широм света који мисле да хаику мора бити налик на Башоов, или ако ништа друго да мора бити будистички. Постоји и покрет хаику епигона који уздижу разне песничке култове. Хаику студирам и пишем 35 година, много времена сам посветио и Башоу и јапанској култури. Али то је мој ауторски избор који ми не даје право да кажем да хаику "мора" бити такав и такав... И као песничка врста хаику се дефинише начелима које је установио међународни ПЕН: "Све форме су универзалне, све културе су равноправне"... уз поштовање песничке лиценце. Ово потврђује и Деклерација из Мацујаме, написана 2000 године од стране јапанских ауторитета. Као аутор морам да браним право аутора да свако има право да пише хаику по свом нахођењу и песничким потребама. По томе се хаику нимало не разликује од било које литературне форме. Колико ће нечија уметност вредити и трајати не зависи од степена његове припадности овом или оном култу или идеологији већ од елемената којима подлеже сва поезија, литература и уметност: оригиналности, искрености, аутентичности, снази ... и доследности себи. Сви који дишу ваздух поезије знају добро шта то значи.


Певање и
дисање-имал' разлике?
Упитај Власту.
.
Димитър Анакиев