БОРО И ЈА, хаибун Димитра Анакиева

ДИМИТАР АНАКИЕВ

БОРО И ЈА
In memoriam: Боривој Буква (1948-2016)

Бора сам први пут видео у Толмину, почетком века, за време првог конгреса Светске хаику асоцијације. Пре тога сам га познавао само по имену, као сарадника публикација које сам уређивао. Тада је Боро био мој гост, и још једном у Домжалама, читали смо поезију.
Посећивао сам и ја њега иако такође не често. Пре две године сретосмо се на риви у Ријеци и пописмо кафу. Тада је настала заједничка фотографија и следећи хаику:

Стари поморци
на риви Бодули
кишица прши

Између сусрета измењивали смо писма, песме и поздраве! Стално смо били у срдачном контакту! Пре можда нешто више од пола године, кад сам живео у Јелшанама а радио у Бистрици (надомак Ријеке!), видео сам се са Бором последњи пут. Ишли смо тада на футбалску утакмицу у Ријеци, на новом стадиону Рујевица, а онда отишли и код Боре кући, у Пехлин, одмах поред Рујевице. Тако лепо је било! Боро је стално боловао од овог или оног али ништа није говорило о брзом крају. Тек недавно, позвао сам га из Опатије и јавила ми се кћерка, каже "Тату су данас отпустили из болнице након ампутације ноге". Тако сам сазнао за нерегулисани дијабетес. Тада написах и хаику:

На опатијску
плажу дошли туристи
-Боро без ноге

Мало затим Боро је умро. Сигурно је међу звездама јер такав добричина другде не може бити. Читам хаику из његове последње књиге Циљ је пут сам:

Море односи
последњи лист смокве
југо у луци