BAŠO U DAIHIKAKU MANASTIRU

(Haibun-reportaža Alme Anakieve)




Godine 1690, nakon putovanja po "Dalekom severu", Macuo Bašo se uputio prema staroj japanskoj prestolnici Kjotu. U okolini jezera Biva je posetio prijatelje a 1691 se uspeo do manastira Daihikaku u brdima iznad Kjota. Od te njegove posete Daihikaku ("Daihikaku" na japanskom znači "Velika milost") ostala su dva haikua, od kojih je haiku posvećen manastiru uklesan u kamen postavljen ispod manastira, na mestu gde ga je Bašo zapisao.




Planinska trešnja
cveta - tek malo višlje
Velika Milost


Mesec je juni
a vrh u oblacima
Arašijama


Matsuo Basho, 1691
(prevod sa japanskog: Alma i Dimitar Anakiev)


Ova dva haikua napisana samo par godina pre Bašove smrti nisu široko poznata ali ih monah u Daihikaku recituje kao mantre i spreman je da ih posetiocima manastira svojeručno zapiše.

Daihikaku je mali manastir izuzetno živopisnog položaja. Okružen šumom nalazi se u brdima Arašijame izmedju kojih vijuga planinska reka Hozu, čiji kanjon je poznat po svojoj lepoti. U vreme moje posete cvetala je šljiva a kiša je sipila:































Fotografije snimila Alma Anakieva (1-14) i Dimitar Anakiev (15). Poslednja fotografija predstavlja kamen sa Bašoovim uklesanim stihovima: "Planinska trešnja cveta..." koji se nalazi u podnožju manastira Daihikaku.