CENZURA U NIŠKIM "HAIKU NOVINAMA", DANAS

Dimitar Anakiev
CENZURA U NIŠKIM "HAIKU NOVINAMA", DANAS
(Srpski haiku bez budućnosti ili živeo kapital, imperijalizam i staljinizam )

Godine 1993, usred rata na Balkanu, u vreme milionske inflacije, osnovao sam u Nišu "Haiku novine". Novine sam uredjivao dve godine a onda, kad su bile postavljene na noge, predao uredjivačku palicu Draganu J. Ristiću. Dragan je istrajao kroz vremena kriza i Haiku novine uredjivački unapredio i doveo do 20-godišnjeg postojanja. Prošle godine, za dvadestogodišnjicu, molio me je da tim povodom napišem prigodan tekst. I zaista, napisao sam tekst "Iz istorije (i budućnosti) srpskog haikua" i poslao ga uredniku. A onda do mene dodje jubilarni broj i začudjen primetim da su iz mog teksta izbačena 3 (tri) moja haikua (od ukupno 5, druga dva su bila japanska). Evo haikua koji su cenzurisani:

Naleti kiše
potvrdjuju: snaga naroda
je nesalomiva.

Može li nacija biti slobodna
ako ugnjetava druge narode?*
Priupitah divlji cvet.

(*citat po V.I. Lenjinu)

Trocki je predložio
levi front umesto desnog.
Kakav je "narodni front"?

Ključno pitanje naravno nije moja revoltiranost, već našta ukazuje ova cenzura. Pogledajmo stoga značenje pesama i izvucimo zaključke! Prvi haiku govori o "snazi naroda". Da li se je urednik uplašio isticanja snage naroda? Ako jeste znači li to da on više veruje u snagu kapitala i gazdi koji narodom vladaju...? Drugi haiku, kroz citat Lenjina, tematizira imperializam. Da li urednik Haiku novina podržava politiku ugnjetavanja jednih naroda od strane drugih...? I konačno, treći haiku podaje pretpostavku o tome da se donose sud o jednoj od ključnih političkih formacija iz doba staljinizma: "narodnom frontu" (tj. "klasnoj saradnji")? Da li je naš urednik Haiku novina staljinista? Pouzdane odgovore na postavljena pitanja nemamo ali očigledno vidimo da urednik HN smatra da se kapitalisti ne smeju ljutiti, da imperijalizam nije dobro napadati i da staljinizam nije pametno dovoditi u pitanje! Drugim rečima, na osnovu ove skromne analize dalo bi se zaključiti da je urednik konzervativan, reakcionaran čovek ili bar konformista. Medjutim, on se, kako je to danas moderno u Americi, zalaže za slobodnu formu, kao vid pesničke slobode. Zaključke prepuštam čitaocu. A oni će verujem puno kazati i o duhu koji vlada u našem delu sveta a takodje i o vremenu u kojem živimo. Živeo kapital, imperijalizam i staljinizam!