KARTEZIJANSTVO I HAIKU

Portret René Descartes-a, autor Frans Hals, 1648.


Čini se da današnja raširenost haikua govori o potrebi modernih ljudi za izlaskom iz apsoluta kartezijanskog sveta koji vlada planetom i koji će je možda i uništiti. Taj svet smatra sebe jedinim svetom i časti ljudski um kao svetinju ( cogito ergo sum ).
U tom kraljevstvu racija, kraljevi racija vladaju jednako despotski kao i "primitivni" despoti, kojih se gnušaju. Zaslepljeni jakim svetlom uma, koje je počeo da časti Cartesius tj. Rene Dekart (1596 – 1650 ), otac moderne filozofije, čovek je oslepeo za sve drugo, izgubio mnoge sposobnosti i, kao i sam Cartesius koji je veliki deo života proveo u krevetu, razmišljajući, život svode na misao i mišljenje.
Moram iskreno priznati da i sam bolujem od cartesicitisa, te opake bolesti modernog čoveka a haikuem se u stvari lečim jer haiku pretpostavlja sintezu analizi i reintegriše analitički rascepkanog čoveka u svet. Dali današnji postmoderni svet sa mnogim fokusima omogućava paralelni suživot kartezijanaca i "primitivnih" ljudi-tako nazvanih jer slave drugačije bogove i muze ? Da li osionost i pohlepa kartezijanaca može splasnuti ? I da li današnji čovek priključen na mašine može izlečiti sebe od cartesicitisa ? Da li je to potrebno ?

Jutros sam hodao pašnjacima oko Save i čudio se svetu, a sledeće zabeleške su medicinska preskripcija:

NA PAŠNJAKU

približavanje
i odaljavanje
od krava
*

perspektiva reke
*

stena u reci
*

pišam nasuprot vodopadu
*

hodajući pašnjakom
prolazim
izmedju dve krave
*

Kamesan